Циљ мастер студијског програма Електротехничко и рачунарско инжењерство, са модулима Индустријска електроенергeтика, Електроенергетски системи и Рачунарско и софтверско инжењерство, јесте образовање високо компетентних мастер инжењера електротехнике и рачунарског инжењерства, који поседују сва неопходна знања и интелектуалне вештине у мултидисциплинарном контексту, при решавању захтевнијих проблема за рад у привреди, као и за наставак школовања на специјалистичким и докторским студијама. Овај ниво студија подразумева уже стручну специјализацију, која се стиче избором скупа предмета из ширег изборног подручја. Одшколовани мастер нжењери биће оспособљени за развој и пројектовање сложених система у овој области. То, поред осталог, укључује и развој креативних способности разматрања проблема и способност критичког мишљења, развијање способности за тимски рад и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за успешно обављање будуће професије.
Један од специфичних циљева, који је у складу са циљевима образовања стручњака на Факултету техничких наука, јесте развијање свести о потреби перманентног образовања и напредовања у својој области. Једино се на тај начин може остати на потребном стручном и интелектуалном нивоу који одговара развоју науке и технологије у свету. Циљ студијског програма такође је и образовање стручњака способних за брзо уклапање у тимски рад, руковођење истраживачким и развојним тимовима, као и развој способности за презентовање (у усменој и писаној форми) свог рада и резултата стручној и широј јавности (кроз научне и стручне радове).
Похађањем једног од три предложена студијска модула неки од најважнијих општих циљева за које студент треба да се оспособи у својој области су:
* разматрање, разумевање, формулисање и презентовање и решавање техничко-технолошких проблема из праксе;
* анализа проблема, синтеза и предлог могућих (оптималних) решења;
* адекватно (писмено и вербално) извештавање о предложеном решењу, идеји или иновацији, користећи адекватну техничку терминологију;
* тимски истраживачки рад;
Мастер инжењери на студијском модулу Електроенергетски системи треба да се оспособе за рад на софистицираним проблемима у областима производње, преноса и дистрибуције електричне енергије: обухватање примене технолошких новина у планирању и експлоатацији ЕЕС-а, интеграција дистрибуираних извора у систем, примена нових концепата одржавања ВН-опреме, коришћење уређаја енергетске електронике и информационих технологија у активним дистрибутивним мрежама
Студијски програм је конципиран тако да његовим савладавањем студент стиче опште и предметно-специфичне компетенције.
Студент стиче опште способности за:
• Интеграцију знања и критичког мишљења при решавању сложених проблема.
• Стручно и научно утемељене анализе проблема, синтезе решења, предвиђање понашања усвојеног решења у експлоатацији, са јасном представом шта су предности и недостаци усвојеног решења.
• Вођење делова развоја, пројектовања, конструисања и експлоатације сложених система.
• Интензивно коришћење информационо-комуникационих и других технологија.
• Стално унапређење знања и праћење развоја светске технологије, кроз самостално праћење стручне литературе.
• Решавања проблема у новом (сличном, непознатом) окружењу, унутар уже научне области.
Предметно-специфичне способности на модулу Електроенергетски системи су:
• Темељно познавање и разумевање широке класе проблема у ужој научној области.
• Оспособљеност за учешће у развоју, пројектовању, конструисању и примени сложених електроенергетских система, или њихових делова.
• Самостално креирање и извођење експеримената и мерења. Способност коришћења модерне истраживачке и рачунарске опреме, статистичке и друге обраде добијених резултата.
• Утврђивање стања ВН-опреме датог типа и дефинисања потребних мера и активности да би се стање опреме довело на жељени ниво
• Способност уочавања потребе и могућности примене нових технолошких решења, на основу резултата техно-економских анализа
• Способност уочавања проблема и њиховог решавања када је у питању „прелазак“ са пасивне на активну дистрибутивну мрежу (сагледавање тренутног стања, дефинисање потреба и услова за реконфигурацију, утврђивање параметара нове мреже и принципа експлоатације)